Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijski derivati". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Seminarski rad

FINANSIJSKI DERIVATI

SADRŽAJ

UVOD

Finansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti predstavljaju značajnu grupu finansijskih instrumenata koji su se naglo razvili u poslednjih tridesetak godina kao jedna od najznačajnijih grupa finansijskih inovacija. Njihova pojava je dovela do krupnih promena na finansijskim tržištima najrazvijenijih zemalja, ali i na međunarodnom finansijskom tržištu. Danas je skoro nezamislivo finansijsko poslovanje bez poznavanja i upotrebe ovih finansijskih instrumenata.

Vrste finansijskih derivata

Finansijski derivati su izvedene hartije od vrednosti u koje se ubrajaju terminski i likvidni terminski ugovori (forvardi i fjučersi), opcije i svopovi. Forvard je ugovor o kupoprodaji određene aktive po unapred definisanoj ceni gde će se isporuka i plaćanje izvršiti određenog dana u budućnosti. Fjučers je ugovor o kupoprodaji određene aktive po kome će se isporuka i plaćanje izvršiti u budućnosti. Opcije daju njihovom vlasniku pravo da kupe ili prodaju određenu finansijsku aktivu po unapred određenoj ceni.Svopovi su razni aranžmani zamene jedne aktive za drugu aktivu.

Vrste svopova

kamatni svopovi (finansijaki aranžmani u kojima ugovorne strane zamenjuju kamatne tokove, s tim da se glavnice ne zamenjuju)

valutni svopovi (kombinacija deviznih transakcija i terminskih deviznih transakcija sa istim partnerom)

robni svopovi i

Realizacija opcija

Finansijske opcije daju njihovom vlasniku pravo, ali ne i obavezu, da kupe ili prodaju određenu finansijsku aktivu po unapred određenoj ceni. Kupac opcije plaća prodavcu određenu proviziju koja se zove opciona cena ili opciona premija koja predstavlja nadoknadu za preuzeti rizik promene cene aktive u osnovi opcije. Cena po kojoj se finansijska aktiva iz osnove opcije može kupiti ili prodati naziva se izvršna ili strajk cena, a datum posle koga opcija prestaje da važi zove se datum isteka ili datum dospeća.

Osnovne tehnike hedžinga uz korišćenje finansijskih derivata

Tehnike za upravljanje deviznom izloženošću: interne i eksterne.

Interne: izvršenje po neto principu, usklađivanje, ubrzavanje i usporavanje transakcija, dizajniranje odgovarajuće politike cena i upravljanje aktivom i pasivom.

Eksterne: forvard transakcije, valutne opcije, kratkoročno zaduživanje, diskont potraživanja, faktoring i državne garancije za rizik deviznog kursa.

Dodatna komponenta upravljanja je formiranje multivalutnog upravljačkog centra koji omogućava kontrolu tokova gotovine između afilijacija.

FORWARD I FUTURES UGOVORI

Prvi pravi terminski poslovi na berzama se ipak registruju sredinom XIX-og veka na Londonskoj berzi metala. Tu se kreiraju prvi pravi terminski ugovori-forvordi (forward) na različite robe, uglavnom metale- bakar, aluminijum i druge. Reč je o ugovorima izmedju kupaca i prodavaca o isporuci i plaćanju u budućnosti, s tim što su cena i drugi uslovi isporuke ugovarani mnogo ranije, na dan potpisivanja ugovora. Medjutim, ovi ugovori nisu bili standardizovani i nije postojao institucionalni mehanizam (oličen u postojanju klirinške kuće) koji je garantovao sigurnost isporuke i plaćanja. Istovremeno su se u Čikagu snažno razvijali terminski poslovi izmedju trgovaca poljoprivrednih proizvoda. Uvode se odredjena poboljšanja u trgovini forvardima. Izvršena je standardizacija količina. Na primer, standardna količina za trgovinu ugovorima na pšenicu je iznosila 5.000 bušela, što je i danas važeća količina. Zatim, standardizovana je isporuka u toku odredjenih meseci, i konačno 1874. godine na Čikaškoj trgovačkoj berzi je prvi put kreirana klirinška kuća, kao garant isporuke i plaćanja. Finansijski fjučersi (futures) su kreirani po prvi put 1972. godine, a trgovina opcijama počinje aprila meseca 1973. godine u Čikagu. Početkom 90-tih obim prometa izvedenim hartijama od vrednosti je premašivao iznos od 10.000 milijardi dolara godišnje. Rad sa ovim hartijama od vrednosti je veliki izazov i za mlade ljude, čija se prosečna plata kreće u razmerama od preko 150.000 $ godišnje.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]